Извештај руско-српског клуба у Београду

56

То је осећање незадовољства услед утицаја немачке политике на званитну Русију, који се према њиховом мишљењу нарочито испољава. после договора између кнеза Бизмарка и Горчакова у Кенитсбергу, ако сам добро запамтио 1870, г. Тај утицај испољава се од времена на време силно и код огромне већине интелегентних Руса, са којима сам ја о томе разговарао, без обзира на политичку и партијску подвојеност, влада уверење, да су сви доцнији тајни договори и конвенције између Русије и Аустро-угарске природна последица тога утицаја, као и оних традиција, које се кров руску спољну политику провлаче и: доба. Катарине Велике — од прве поделе Пољског Царства 1783. године. Томе се утицају приписују сви неуспеси руске спољне политике за последњих 30—40 година. Због тога се према Петрограду, који се сматра за уточиште германофилства, осећа у осталим центрима Русије јако пезадовољство, па чак и мржња и колико сам могао да дознам и оценим та мржња, и ако се још са свим отворено не испољава, ипак је толико јака, да може, како ми изгледа, послужити као додирна тачка за све партије у борби противу њега. Москву сматрају за цечтар праве руско-словенске политике. Нарочито Славенофили — и старо и неославенофили — воде противу германског престижа огорчену борбу и распирују мржњу, која ће се, како изгледа, раније или доцније претворити у отворену борбу са одређеном политичком тенденцијом, јер се већ данас међу либералним елементима у Велико сматра, да се тај утицај одазива и на унутарњу политику, те омета прогрес Русије. Њему се приписује пасивно држање званичне Русије у опште славенској политици; њему се данас