Извештај руско-српског клуба у Београду

70

Завршавајући свој реферат о предавањима, не могу, а да не напоменем, да је, вероватно благодарећи топлим и исприним извештајима у штампи, одбор за приређивање тих предавања добио хрпу порука и молби из разних градова: Харкова, Елисанетограда, Орла, Николајева, Херсона, Кишењева, Елизаветопоља, и Њежина, да се и тамо одрже таква предавања. На жалост, ја се нисам могао тим позивима одазвати, јер сам се морао вратити натраг у Србију и предавања су отказана. Али да би се бар што год у том правцу и на даље могло радити, ја своје предавање нисам дао да се штампа, но сам га уступио Гг. Црногорчевићу и замолио га, да он и Др. Клисић, ако им икако буде било могуће,. оду бар у оближња места и тамо одрже предавања. Из писма Др. Клисића, које сам на неколико дана после свога доласка из Русије добио, видим да су већ одржали предавања у Кишењеву, Херсону и Николаеву.

() раду своме путем штампе могу укратко саопштити, да нам је она преко сваког очекивања брзо и симпатично изашла на сусрет. Она је своје симпатије указивала у свима правцима. Интересовала се за сваку ситницу, која се код нас збива и није прошло ни неколико дана. од мога доласка у Одесу, а већ су са свим обуставили доношење вести из Земуна, 5. Пеште, Беча, па чак и Берлина, а ако су такве и доносили, увек су наговештавали, да су из аустро-угарских или немачких извора. „Одеска Новости“ су чак послали и свога нарочитог кореспондента овамо, који је послао неколико веома симпатичних и топлих дописа из Србије и Босне. Наше ствари, међу тим, доносили су не само