Извештај руско-српског клуба у Београду

711

опширно и у целини, но су и од мене тражили подробнија обавеш тења и писали о томе чланке. Једном речју, одеско јавно мњење, које се раније доста индиферентно односило ка питању о анексији Босне и Херцеговине и по готову било уверено, да, је то [а ассотр! и које се ограничавало или само на депеше или ако су и доносили по какву вест, то искључиво из аустро-угареких извора, то јавно мњење је доцније посвећивало по неколико стубаца дневно искључиво нашим стварима. у отворено непријатељском тону према Аустрији.

О своме раду у Кијеву могу у кратко рећи, да сам се за четири дана, колико сам на. расположењу имао, видео са многим њиховим виђенијим људима и подробно разговарао о нашим стварима. Општи утисак, који сам из тих разговора изнео исти је, као и онај у Одеси. Осим тога састајао сам се са њиховим преставницима јавнога мњења. „Езевскоћ Метесли“ (најраспрострањенији лист на југу Русије) и „Птепшк Коузи“ (веома угледан пољски лист). Мој разговор са њима изашао је у два велика интервјуа на руском п пољском језику. Том су ми приликом и руски и пољски новинари обећали помоћ и сарадњу и изјавили пупу своју готовост, да пишу о свему, што им ми одовуд будемо слали и, наравно, у оном духу, у коме ми желимо.

Са овим сматрам, да сам изложио правац и ревултат мога рада у Одеси и Кијеву, стојећи евентуално на расположењу и за детаљнија обавештења

_ ако би потребно било.

3. — А сад да пређем на излагање својих

утисака, које сам отуда изнео.