Извештај руско-српског клуба у Београду

73

што су нас много мање познавали но Бугаре. Бугари су, мора им се признати, радили врло много и врло озбиљно на упознавању и золижењу са Русима. Њихове патриоте и творци данашње БуГарске: Раковски, Славејков и Каравелов радили су неуморно на томе, поделивши улоге у Русији, Румунији и самој Бугарској. Они су толико успели, и за себе и свој народ заинтересовали Русе, да су 1867. г. издавали у Москви лист „Братски Труд“, који је излазио неколико година и растурао се, ако се не варам, у неколико десетина, хиљада примерака. Мп, морамо признати, ни онда ни после тога, нисмо ништа или готово ништа, радпли у томе правцу п то нам се поприлично светило, па се још и данас свети.

Познавајући тако и са те стране Русију, морам отворено признати, да ја нисам могао да познам данашњу Русију; нова, уређења, нови људи, па нови п односи. Стари Славенефили изумиру и губе се, а неославизам са људима савременим, прожетим идејама о равноправности и братској солидарности, нагло освајају иу јавном мњењу и у друштву. Они се истински свим силама старају, да досадањи правац државне политике сврате на прави пут, како би Русија стала на чело културног и економског препорођаја свега Олавенства. Платонизам и идеализам панслависта заменили су неослависте стварношћу и реалним погледима на будућност Русије и њених односа према Славенству. Та њихова идеја, као што смо раније видели, нашла је широког одзива п међу преставницима свију политичких праваца и формулисала се у борби противу Терманског утицаја на ток руске државпе спољне политике.