Извештај Централног одбора Српске народне одбране у Америци : о сакупљеним прилозима за Црвени крст у Србији и Црној Гори од 22. јула 1914. до 30. септембра 1917. год.
ПРЕДГОВОР.
Овај се извештај издаје по решењу бившег Централног Одбора Српске Народне Одбране, чија је жеља, да се у њему забележи бар један израз патриотских осепаја српског народа у Америци. Тај народ је огромном вељином_ сиромашан и раднички народ, који се јуначки бори свакор дана да састави крај са крајем, и сваки добровољни прилог он мора да откида од својих уста. Прилози у корист српских рањеника и српске сирочади, који су овде забележени, јасан су доказ да наш гарави радник у Америци има велико срце и широку душу, и да дубоко осећа патње своје браће у прегаженој Србији и у Црној Гори. Така срца и таке душе неће никад изгинути, и то нам је данас најсјајнија нада у овим мрачним и жалосним временима. Бивши Шентрални Одбор Српске Народне Одбране основан је одмах у почетку рата, и као што се види у овоме извештају, он је имао своје пододборе у свакој српској колонији у Америци. Велики успех у раду, који се показује у овоме извештају, заслуга је у првом реду ових пододбора, који су својски радили и заузимали су се да се што више прилога сакупи за нашу потлачену сиротињу у Европи. Кад се узмеу обзир да су наше колоније раштркане по целој Америци, онда је јасно, да је у овом раду било много и много дописивања и поштанских трошкова, па ипак сви административни трошкови овог рада били су мањи од пола процента сакупљених прилога, које показује да су наши административни помоници радили, са врло малим изузетком, бесплатно. Ни један одбор у Америци за скупљање добровољних ратних прилога није ни приближно показао овако савршену организацију као што је била организација бившег Централног Одбора и његових пододбора. Али ипак по неки званични изасланици Краљевине Србије нису били потпуно задовољни са овом организацијом и тражили су да се она измени тако, да би могла послужити боље задаћи Војне Мисије Краљевине Србије. Централни Одбор је одговорио тој жељи, ма да му је било и жао и врло тешко на срну да прекида са својим трогодишњим радом, и тако је овај рад прешао у руке људи, који су са њиховим досадањим неуспехом доказали, да не познају довољно овлашње прилике а још мање душевно расположење српског народа у Америци.
Нећу пропустити ову прилику а да не изразим моју најтоплију благодарност свој оној браћи која су за пуне три године дана верно ме потпомагали и верно се одазвали