Изгнаници : албанска одисеја

[. ПОЈАВА,

Путвик, Други Путник, Хор Избеглих.

Пушник:

О, да ли се свима тако светле чине Просторије ове безмерне белине!

Одозго, од измаклог света, чује се:

Хор Избеглих:

Сви смо погли главе, за лепоту слепи. Раскошна дивљино, ти нам дух окрепи Али студен бије из тебе и језа.

Са небом се ова божја стена свеза. Вековиме хладна, непомична стоји, Цеди нашу снагу, дух надом не поји. Ипак ко се, гоњен, са огњишта крене, Драже су но људи њему ове стене,

Пушник :

“

Ни трага од стопа путем оном вису. Још уморни Срби тамо стигли нису.

Другш Пушник:

Прошло их је доста, а остало више, Нови снег и вихор старе стопе брише. Сви су оплакали своја места драга, Сви су, путем, болна оставили трага.