Изгнаници : албанска одисеја

ВЛАДИМИР СТАНИМИРОВИЋ

Тамо нам се ваља још одважно пети, Тамо се решава: живети ил мрети. А тим путем иде наша земља цела.

Пушник:

Како' је природа сва чиста и бела! Хладна, хола, не зна да жали и мази.

Други Пушник:

Овуда остају људске душе трази.

Пушник :

Завидим ономе што се горе попе.

Други Пушник:

Трази људске душе, а не само стопе,

Хор Избезлих:

"Мучениче смерни, оронули лаве,

Ти знаш за свој позив и за путе праве. Ти си земља пуна планина и воде.

Где дрво и камен благословом роде, 'Питомог те краја одхранила недра.

А душу ти песма подизала ведра,

И блага, и сетна, и топла, и мазна. "Свако је изгнанство теби божја казна.

Друш Пушник:

Неће се, пред смрћу, тајна мисо скрити. Сваки, и невољно, отворен ће бити, "Столећа нам такав не нуде тренутак. _Мотри свако лице, памти сваки кутак, Гледај великсга искушења дане,