Изгнаници : албанска одисеја

ВЛАДИМИР СТАНИМИРОВИЋ

Хор Избеглих:

Преседају снови кад превише годе,

Ево, сад смо стекли обиље слободе —

Можемо до мора раширити крила,

Слобода је наша прва песма била.

А, гле, у слободи друг се друга склања, ад наша снага није била мања.

Друш Пушник :

Познаше се људи кад се у злу збраше,

Пушник :

Је ли Албанија чистилиште наше 7' Носи ли нам она искуства и лека7 Гробница је, можда 2

Друш Пушник

Јорданска је река

Пушникн:

Не свима,

Другш Пушник ;

Она је, то је моје мњење, Неком кужна бара, а неком крштење. Једино покајник чист у воду ступа, Слабић одболује, кад се у њој купа, _ Плашљивих је пуно који плитко сађу, Па опет у свету прљави се нађу. Они, уплашени, до чланака стоје, Ни очи не сперу, јер се воде боје. Њима мало храброст и чистота годи, Чистилиште ово многе у смрт води. Мудри сумњом трују, смели срца краве, А добри пливачи највише се даве,