Изгнаници : албанска одисеја

8 ВЛАДИМИР. СТАНИМИРОВИЋ

Пушник :

Ко нам је Претеча у Јорданској Реци 7 За ким овај народ тако мирно приста 7

Друш Пушник :

За срцем и свешћу, за стопама Христа, И за светињама из векова древни. Мирни смо у срећи, ћутимо и гневни, Претеча је прошлост. С ње завесу свуци, Тамо су цареви, свеци и хајдуци.

И столећа туђег варварства и беса,

И велики дани кад се оков стреса, Намучени народ не губи из вида

Да се новом крвљу ново царство зида. Да сагледаш ствари мораш се измаћи. Ником реч не реци, руком немој таћи Ни рањене душе, ни рањена тела.

Све је овде, рекох, без маске и вела, Поздрави хероје прекрхана мача,

И не клони духом овако до Драча.

Пушник:

Сви ми судбе бедне, сви ми среће худе, Познасмо, без земље, пријатеље луде, И тајне душмане што нас слаше врагу, И познасмо своју, без очију, снагу. Клетва нас предака још кињи и пече, Још нам дивље крви мора да истече. “ Повуку се:

И ПОЈАВА,

Ивлаве Старац и Младић. Старац клонуо, застаје и седа на један пањ. Младић стоји крај њега.

Сшарац:

Немој ти гледати на мене, већ крећи.