Изгнаници : албанска одисеја

16

ВЛАДИМИР СТАНИМИРОВИЋ

МГ. ПОЈАВА: едан војник иде ва једним заробљеником који хоће р ] да седне и, чим се спустио, легао је. Мало доцније, стиже други заробљеник. Трећи Пушник:

Хајде, хладна земља пије крв и снагу.

Први Заробљеник :

Мене земља вуче, тражим децу драгу,

У земљи су гробља, у њој семе клија, У њој су ми деца, тамо идем и ја.

Не марим што патим, на век ми се гади: Што брат брата вреба и очи му вади, Што заједно нисмо у једноме јату,

То ми је најтеже у овоме рату.

Пауза.

Трећи Пешак за себе:

Ја сам небројено неодлучних срео,

И никоме савет нисам дати смео,

Једно ће кајање увек да се нађе,

Када се све наде потопе, кб лађе, Први Заробљеник :

Смрт долази само о суђену дану.

Имао сам здравља, вере, косу врану,.. Друш Заробљеник:

Хајде, друже, пробај, пођи макар мало,

Први Заробљеник:

Пусти ме да умрем.