Изгнаници : албанска одисеја

28

ВЛАДИМИР СТАНИМИРОВИЋ

После црних дана, мора радост стићи. Не сумњам ја ни сад да ћемо се дићи. Писано је тако. Знам ту целу причу, Ти си чуо, можда, да људи проричу, Све се знало, све сам слушао и гуто.

Другопозивац : Тешко ми, некако, да верујем у то.

Друш Другопозивац:

Нису веровали ни учени људи,

Зато ми патимо од глади и студи, Јест, они што код нас ведре и облаче, Чули су и знали шта пророци значе, Али сматрали су то за бапске приче, Па се данас, залуд, кука и нариче.

Друплопозивац:

Паметан си човек, биран си за кмета, Али, побратиме, то је грдна штета.

Па зар, велиш, то се знало још од лани2 (О, Боже, сачувај сваког и сахрани!

За наш пут је могло све спремније бити: Више би нас било, а сви здрави, сити.

А овако биће још многи покојни.

> Ур и Другопозивац: Мора суд да дође.

Другопозивац : " Који суд Је л војни2

Друш Другопозивац: Божји суд. Видиш ти, грешници се множе,

Друтопозивац : Знаш, на земљи суди војни суд најстроже,