Изгнаници : албанска одисеја

ВЛАДИМИР СТАНИМИРОВИЋ

Наредник :

Тамо бих ја био сад само од штете. Рањен сам, а рана није много лака.

Лекар : Како ћеш7

Наредник :

Да ми је завој или штака, Сигуран бих био, као стари ратник. сам здрав, да певам, овако сам патник. Што сте ви усамљен 2

Лекар :

Ја сам маларичан, А оваком путу врло мало вичан. Ноћ сам престајао под некаквом шупом. Да сам знао, па да одступам са трупом. Сви смо болесници, смрт нас свуда вија. Најздравији, па ће ово да искија. Као стари новац снага нам се таре, Једни брзо клону, други брзо старе. Нерве ми је давно узо роми Даба, Да сам знао, па да не мичем из штаба : Тамо увек има и хлеба и с хлебом, Овуда ничега да купиш под небом. Одох ја лагано. Збогом ми остајте. ЧСви смо болесници, сви то добро знајте.

= Избетлица : Добар неки човек.

Други Избеглица : Није му угодно.

Наредник:

Да ви знате шта је свет због њега подно. Данас он говори тако, с пуно сласти, Што није у старој сили и у власти.