Изгнаници : албанска одисеја

ИЗГНАНИЦИ

= Циланин: Беше му. Што враћаш бол од старе ране 7

Наредник:

Колико ме пута твоја свирка зане ! Него да ми кажеш, данас, нешто право: Ама, какав тебе да поведе ђаво г

Ти сваке године живиш кб и лане, Храниће те увек песма и ћемане.

Циганин:

Рекао си много, ја ћу теби краће: Залуд песма, ако нема Срба браће, За слободну песму свирач се и бори, Зар га може неко за то да прекори2 Нема песме где се робује и тужи.

А ваш свирач војску, као и ви, служи.

Наредник:

Одакле си родом 7

Пптња Е Ја сам близу Уба.

Наредник : Је си борац 7

Циланин :

Јесам, следује ми труба. Али сам у ватри, не мичем из рова. Нисам писмен, не знам ниједнога слова. Зато сам у војсци остао без чина, А због тога, богме, и школујем сина. Све сам оставио, чак чичу и бабу. Децу још нејаку, жену много слабу. Па од њих шесторо бићу срећан ако Нађем макар троје. Знам, није им лако.