Изгнаници : албанска одисеја

ИЗГНАНИЦИ

Кроз главу ми често болна мис'о сене:

Да је да уздање сваког напред крене,

Да ми је да беду целом свету скратим !

Али како веру многима да вратим 7

"Срећни људи грехе не знају да мере,

Кад изгубе срећу, остају без вере. Пушник :

Није се измакло ништа твоме оку.

Други ПЏушник :

Наша одисеја још је у свом току, Још је осећамо све теже и теже, ЧСваки дан у душу један запис реже, Ми довршујемо животе и дело.

Пушник :

Хајде, ево сунце тек што није село,

Друш Пушник:

И сваки на олтар своју лепту меће,

Пушник:

„Шта си осетио, путем, ко највеће 7

Друг Пушник :

Сваки овим путем прво мисли на се, Да одмакне даље и да живот спасе, Да га брига, умор и страх не погребе. Тренутак кад човек не мисли на себе, Највећа је песма, истина је сушта,

Пушник :

“Слушаћу је овде, док се сунце спушта,