Изгнаници : албанска одисеја

412 ВЛАДИМИР СТАНИМИРОВИЋ

Да ја својом руком стару радост палим7 Иначе све трпим и Господа хвалим.

Све су ове муке једна добра школа: Пешак си без земље и код својих кола, Убог си без куће, кад те други храни,

А где год смо стигли, нисмо гости звани.

Чешврши Пушник: Ти ниси продао волове у Пећи7

Трећи Друлопозивац :

Нисам, јер у беди као и у срећи, Служили ме, верно, у обадва рата, Извлачили кола из највећег блата,

Па зар да их продам кб робове праве 7 Ми ћемо лагано. Бог храни и мраве,

И тице и звери. Ја знам, свуда зло је, Али сви куд прођу и нас ћемо троје.

ХМ. ПОЈАВА.

Сутон. Први и Други Путник подижу се. Већи број полазе на пут, изузимајући болесне и преморене.

Друш Пушник: Је си ли одморан2 Ено сунце седа.

Пушник :

Како жудно сељак свако село гледа, Ено тамо једно, растурених кућа, Кровови од сламе, зидови од прућа, К'о да је од целог одвојено света. Нигде једног знака живота и крета, Тамо где и зора невесело руди,

Ни цвећа ни птица, већ опрезних људи_

Други Нушник :

Природу ти душа целог пута снима, ене човек у њој највише занима.