Изгнаници : албанска одисеја

ИЗГНАНИЦИ

Принесите жртве, да дуг земљи дате, Да на дан Распећа познате Пилате,

Да брат брату приђе, па све кад се збуде, Да сви осетите чар рођене груде !

Са умрлом песмом слободи и срећи,

Сви одмичу, муком, од скрушене Пећи,

Пушник :

Кад спалисмо кола и кад се залута, Тада угледасмо, на све стране, пута !

Сумрак. Обојица Путника застају, једно време, затим крећу лагано. Из даљине:

Хор Болесних:

Дуга се поворка паћеника спушта, Погребног спровода болна слака сушта. Вијуга, ко река, од брега до дола,

Сва су уста нема, сва лица без бола. Не види се нигде свештеничка риза, Гробни покој веје из даља и близа. Зар је икад ико могао да слути,

Да су ово наше одисеје пути,

Да ће у повести најсветлијих дана Бити много више мученичких страна 7

Путвик и Други Путник полазе. П)ед одлазак:

Пушник;

Да ли смо грешници или смо, у ствари, Ми племена свога једини чувари,

Ил они што нису хтели преко међа 7 Кога ће да слави а кога да вређа

Суд народни 7

Други Пушник :

Свуд се наша гробља множе, Па зар да се живи, преко мртвих, гтложе 7

се