Изучавање једне двоструке ферментске акције

150 ШВАН ЂАЈА

утицај много знатнијп према овоме последњему телу. Ревултат тога биће да ће се онај вишак редукујућега шећера (према цијан-водонику) који се налази у току хидролизе амигдалина емулспном бадема, смањити под утицајем додане гликозе па чак п свести на нулу. То је случај за В после 2,5 часа кад је Е==п. У том истом раствору, после 1! часа, видимо да је разлика између п и 6 много мања него у раствору А. Дакле гликоза успорава појављивање редукујућега шећера не само у акцији НеПх-ова сока. већ и у акцији емулсина бадема. Али пошто јеу првој акцији п << ,, а додана гликоза смањује вред-ност п, то ће + —'п под утицајем додане гликозе бити веће вредности у разним тренуцима реакције него у одговарајућим тренуцима реакције која се извршила бев додане гликозе. У акцији пак емулспина бадема, имамо п >, а како додана гликоза смањује п, резултат ће бити да ће вредност п— | општи мања у току реакције која се врши у присуству додане гликозе. Видели смо да имамо у горњем огледу пример да је п постало једнако са |. Могућност није искључена да би се могло добити п< |, а то значи да би се начин хидролизе емулсином бадема свео на начин хидролизе НеПпх-овим ферментима. У неким случајевима добили смо заиста у хипдролизи емулсином п << |, али је та разлика доста слаба, тако да не смемо тврдити да је изван граница могућне грешке.

В. Утицај цијан-водоника. Цијан-водоник утиче готово незнатно на делање Фермената амигдалина чак и онда када је додан у таквим количинама које су неколико пута веће од оне коју прпсутни амигдалин може дати потпуном