Изучавање једне двоструке ферментске акције

ИЗУЧАВАЊЕ ЈЕДНЕ ДВОСТРУКЕ ФЕРМЕНТСКЕ АКЦИЈЕ 133

а пошто су течности на којима је одређиван ОМН садржавалеб у употребљеној запремини најмање 5 мгр. тог тела, та релативна грешка није већа од 5,5 процента.

У одређивању редукујуће моћи Моћг-Вегтапаовом методом грешка је у границама !—2 кани титрованог калијум-пермангана; чему одговара 0 мгр. 25 0 мгр. 50 гликозе. Пошто смо одређивали редуку„_јућу мол на запреминама течности које су ретко кад садржавале мање од 30 мгр. гликозе (или извесну количину другог шећера чија редукујућа моћ одго_ вара. тој количини гликозе) то ће највећа грешка бити око 1,5 процента.

Што се тиче квантитативног одређивања бепзалдехида, употребљена метода није велике тачности, али ипак довољно осетљива да би се без околишања, могло решити да ли О, Н, СОН у своме појављивању у току реакције иде упоредно са редукујућом моћи или са ОМН. У томе смо циљу једино и употребљавали ову методу.

У овоме што следује, под именом теоријска шеКер (ђ) подразумевамо израчунату количину гликозе која одговара извесној количини: СМН у размери од % молекула гликозе: 1 молекулу ОМН (тај се однос налази, као што смо рекли, кад је амигдалин потпуно хидролизован). Теоријски шећер који одговара. извесној количини СОМН, добива се када се ова количина помножи са 13,33. На исти начин подразумеван теоријски бенз-алдехид добива сепомноживши количину СОМН са 3,995. Под називом нађени шећер (т) подразумевамо нађену моћ редуковања Моћг-Вег(тапда-овом методом, пзражену одговарајућом количином гликозе.

Напоменимо да за теоријски шећер, који се изводи, као што смо видели, из нађенога ОМН, важи