Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

110

Лађа настави пут низа Саву и док је она бродила, завереници отворише сандуке са униформама и почеше скидати са себе хаљине и облачити униформу. Кад прођоше Дреновачку Аду, присташе уз српску обалу, довршише облачење и дотеривање, појахаше коње и у рану зору упутише се савском обалом у правцу Шапца.

Напред је јахао вођа завереника. На њему богата,

златом урешена униформа, са калпаком штабног официра и белом кићанком за калпаком, са белим панталонама и на њима са обе стране уз ногавице широк златан поруб, за појасом два пара двоцевних пиштоља, а о бедру позлаћена сабља. Остали коњаници су имали уланску униформу са павтама на прсима, за калпацима бела перјаница, панталоне златом опшивене, преко рамена им пребачен бео огртач са црвеном огрлицом, закопчан само код горње копче те је при јахању летио по ваздуху. Сваки коњаник је имао два двоцевна пиштоља, једну карабинку и сабљу, а неки и копља. један коњаник је носио заставу са ликом Архангела Михаила и натписом: „За слободу, правду и слогу!“ |

Вођа завереника, Стојан Јовановић Цукић, био је м родом из Београда, из угледне породице и прозвао се з Цукићем по некадашњем војводи Павлу Цукићу. Једна _

му је сестра била удата за саветника Петра Лазаревића,

који се такође по војводи Цукићу називао Лазаревић- ЧЕ Цукић. Петар Лазаревић се бројао међу Вучићеве при-

сталице иу време бегства кнеза Михаила био је начелник крушевачког округа, а под новим кнезом Александром

Карађорђевићем постаде чланом Државног Савета. Набрзо ЈЕ

после тога приспео је са школовања из Париза његов шурак Стојан, младић од 23 године, који је 6 о већ познат као ватрени партизан Обреновића. Незадовољан новом владом Стојан одмах поче да ствара комплоте у корисг

династије Обреновића. Крајем новембра 1842. откривена —

је једна Стојанова завера те њега и другове ставише у

затвор. Исказом Петра Вулићевића осумњичен је почетком 1843. и Петар Лазаревић ради учешћа у једном политичком комплоту те се затвор и судбена истрага протегне и на њега, Истрага је установила Лазаревићеву невиност, а шурак његов Стојан, чија је кривица била очигледна, умакне у

+