Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

и!

марту 1834,из затвора и пребегне у Аустрију те се од тада све до јесени 1844. налазио у друштву кнеза Милоша и _ Михаила. Од њих је добио новчаних средстава да припреми и изведе комплот, који је засновао са другим српским емигрантима У Срему. План је њихов био да оружани упадну Србију и подигну народ на оружје те да протерају кнеза Карађорђевића и посаде не престо кнеза Михаила.

П

У петак 4. октобра, у пола девет сати пре подне, приспела је чета завереника у Шабац. У парадном маршу улазио је у варош Стојан Јовановић, за њим два трубача па онда коњица, у свему 23 коњаника. У средини њиховој ишла су кола са муницијом. Народ је са поштовањем предусретао катане, али нико није ни слутио каква је то чета. Неки су мислили да је то одред кнежеве гарде, други да је то царска војска, а трећи су је сматрали за енглеско коњаничко друштво, које је долазило једном у Шабац. Пред зградом начелства на Стојанову команду засташе завереници, те трубом затрубише, а остали припуцаше у ваздух, кличући из свег гласа: „Хура, хура! Живео кнез Михаило!“ У доњем спрату зграде био је окружни суд, а у горњем начелство. Председник суда Марко Лазаревић и начелников помоћник Никола Нинић са још неколицином ч новника похиташе из канцеларије у двориште. На дани знак Стојанов осуше завереници на Лазаревића и Нинића плотун те обојица падоше мртви, а остали чиновници се разбегоше.

Начелник шабачког округа Ђука Стојчевић (брат негдањег Карађорђевог војводе Милоша од Поцерја) не хтеде излазити пред заверенике него са два пандура побегне на таван окружног начелства и почне кроз таванске прозоре пуцати на катане, а ови опет кроз врата и тавански прозор на њега и његове пандуре. Завереници убрзо увидеше да тим путем неће тако брзо доћи главе начелнику него донесоше сламе да запале зграду. На то из гомиле Шапчана, који се окупише пред начелством, иступи Милош Богићевић, брат Томаније, супруге Јеврема Обреновића и стаде молити заверенике да не пале зграду. Стојан се