Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

5

руских присталица, нарочито код Миленка Стојковића и Хајдук Вељка те они отказаше послушност Карађорђу и Совјету. Њихов покрет доби на терену, кад је Совјет средином јануара расписао на све имућније становнике порез од једног дуката на главу, што појача незадовољство у народу те се побуна прошири на све крајеве између Поречке Реке и Мораве. Карађорђе узме собом београдску чету од 500 људи и похита 28. јануара у побуњене крајеве. Уз пут му се придружи 2000 момака и он са овом војском пређе почетком фебруара Мораву код Ћуприје. По његову налогу искупише се кнезови из околних села у неколико места и он обиђе сва та места и протумачи кнезовима, да се Србија не може ослонити само на Русију, јер она Србима није дала довољну заштиту него је потребно да се придруже оној хришћанској власти, која прва буде успела да их измири са Турцима. Затим Карађорђе наложи кнезовима да све ово саопште народу и да народ умире. У свима овим местима остави по једну чету војника па се врати у Тополу.

Чим је Миленко дознао да се Карађорђе с војском приближује, он се затвори са својим четама у Пореч, а Хајдук Вељко се повуче у Крајину и одлучи да се оружјем одупре Карађорђу и да се бори, докле год буде могао, а кад му дође до невоље, да се повуче у Влашку и да се придружи Русима. Но Карађорђе не хтеде на њих наваљивати него се ограничи на локализовање немира.

Почетком пролећа започеше Руси борбу с Турцима. Генерал Исаијев нападне 26. марта са 3000 људи из Мале Влашке турске позиције код Дудуја на Ђеми, које је бранио видински Ибрахим паша. Руси отму два топа, заробе 150 момака и натерају у бегство остале Турке. У исти мах пуковник Желтужин принуди на предају Велико Острво и омогући сједињење Руса са четама Хајдук Вељка, које су крстариле све до Тимока. Карађорђе не хтеде слати војску у помоћ Русима те се Исаијев почетком априла врати у Малу Влашку, али Велико Острво остаде и даље у руским рукама. |

П Са војводом Милојем Петровићем завадио се Карађорђе још прошле године, јер је у њему гледао главног