Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

16

кривца поразу српске војске у Бугарској и пред Нишом. Милоје се дуже времена крио од Карађорђа. Почетком 1810. године њихови односи су се тако погоршали, да се Милоје морао првих дана марта бегством у Земун спасавати од Карађорђеве срџбе. Обрштар земунски Перс пошаље Милоја у Петроварадин барону Симбшену. Карађорђе пошаље Симбшену свог секретара Јанићија Димитријевића и замоли га да му преда Милоја. Симбшен обећа да ће то учинити и обећање понови у писму, које је тих „дана писао Карађорђу.

У ово време је Карађорђе одлучио да понуди Аустрији српске тврђаве и заштиту над Србијом под условом да Аустрија испослује код Турака склапање мира са Србима. Српско изасланство, које се средином децембра 1809. кренуло за Петроград, задржано је у Букурешту и извештаји ових изасланика као и поруке руских генерала нису биле у стању да умире и да задовоље Карађорђа, који је

најбоље знао како је Србија изнурена и ослабљена дугом ·

борбом и немоћна да се даље бори против турске царевине. Мисију споразума са Аустријом повери Карађорђе секретару Ивану Савићу Југовићу, коме даде три писма, једно за земунског обрштара Перса, друго за барона Симбшена, а треће за цара Франца. Перса је Карађорђе молио, да југовића не задржава у контумацу него да га одмах и потајно пошаље у Петроварадин. Симбшена је молио да Југовића отпреми даље за Беч и да чим пре преда Србима, према ранијем обећању, „главног злочинца“ Милоја Пе-

тровића. Цару Францу је Карађорђе честитао на веридби _

кћерке његове Марије Лујзе са Наполеоном !.и уверавао га је у писму о оданости српског народа. Остало је имао Југовић усмено да саопшти.

Писма ова, датирана 16. марта, пренео је Југовић у вече тога дана у Земун. Још те ноћи пошаље Перс Југовића у пратњи једног подофицира у Петроварадин. Симбшен је задржао Југовића неколико дана, а 21. марта га је отпремио у Беч. Због важности ове мисије дао је Симбшен Југовићу као пратиоца и посредника свог сина мајора барона Јосифа Симбшена. Пре поласка им је дао препоруку на директора царског кабинета Андрију Најберга и на цара Франца 1. Истог дана одговори Симбшен и Кара-