Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра
17
ђорђу, извести га о одласку Југовићеву у Беч и понови обећање, да ће му послати Милоја чим спроведу над њим истрагу ради неких ствари, што ће трајати неколико дана.
Кад је истрага обављена, саопшти Симбшен Карађорђу, да ће војводу Милоја предати Србима у Митровици 12. априла. Карађорђе наложи шабачком заповеднику Луки Лазаревићу, да Милоја прими у Митровици, да га доведе у Шабац, да га у Шапцу даде убити и главу његову да пошаље у Београд.
Милоје приспе у Шабац ноћу 13. априла. Слутећи да ће морати умрети, поведе о томе разговор са Лазаревићем, а овај се трудио да га утеши, говорећи му да опасност није тако велика и дајући му наде да ће се измирити с Карађорђем (с којим је Милоје био у сродству). Милоја одведу у шабачку терђаву Каменити Град, затворише га и ставише јаку стражу пред затвором. У вече 14. априла дође Лука у Милојеву тамницу са своја два оружана момка, баш кад се Милоје бријао. Лука га стане тешити најлепшим надама. Међутим она два оружана момка зађу полагано Милоју. за леђа те га из пиштоља убише. Главу му одмах одсеку и још те ноћи пошаљу уз јаку пратњу лађом у Београд.
Миленко Стојковић је још увек био у отпору према Карађорђу и Совјету те Карађорђе постави код Градишта војску од 5000 људи, да мотре на њега. Он се затворио у Поречком Острву, а један део својих чета је послао био Хајдук Вељку на Крајину. Кад се Исаијев повукао на леву страну Дунава, мислио“је Миленко, да му је нестало руске заштите те ступи у преговоре са оршавским заповедником Реџеп-агом, да му преда Пореч са свима топовима и муницијом под погодбом да Порта ферманом даде народу амнестију, а њему клокочевачку околину као посед. Пре него што је стигао одговор Портин на ову понуду, Миленко промени одлуку и средином априла се поново подложи под власт Карађорђа и Совјета.
Крајем априла продре 7000 Турака из Албаније преко Приштине и упути се дуж десне обале Ибра према Крушевцу. Турска војска затвори и тешко притисне српског_ бимбашу Чолак-Анту Симоновића у његовим шанчевима
2