Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

међу Ибром и Уркупом. Чолак Анта би са својих 800 момака морао подлећи турској надмоћи, да нису за времена приспеле српске помоћне чете у јачини од 5—6000 људи под заповедништвом крушевачког оборкнеза Андрије и војводе Стевана Јаковљевића из Горњег Левча. Турци буду протерани, али су собом повукли преко хиљаду српских становника у ропство и велику множину марве. При овим окршајима изгубише Срби око 500 момака и све три вође допадоше рана.

Југовић и мајор Симбшен су у Бечу примљени у аудијенцију од цара Франца !. али српске понуде не нађоше одзива код бечког двора. С једне стране се у Бечу замерало што је Карађорђева понуда нејасна, јер покровитељство и заштита над Србијом није довољно одређен појам, а с друге стране аустријски фактори нису хтели у овом моменту кварити пријатељске односе са Турском. Југовић се врати са својим пратиоцем 6. маја у Петроварадин, те генерал Симбшен одмах саопшти Карађорђу, да су се изасланици вратили из Беча, али ће их он задржати пар дана у Петроварадину, да Југовића поучи, шта даље да се ради па ће га онда заједно са својим сином послати у Београд.

Карађорђе се обрадује овој вести и одмах похита из То "поле у Београд пред Југовића и мајора Симбшена, а уједно сазове српске старешине, да дођу 13. маја у Београд на скупштину, која ће донети одлуку о даљем држању Србије. Карађорђе приспе у Беоврад 10. маја, а Југовић и Симбшен из јутра 12. маја. Карађорђе при поздраву рече мајору Симбишену, да му је мило што га види у Београду, али би му још милије било, да је дошао у друштву аустријских генерала и са десетак хиљада аустријских војника.

Аустријски кругови нису много полагали на оваке изјаве Карађорђеве. Знали су из ранијег искуства, да је он, кад год је требао помоћи од Аустрије, било у муницији, било у храни или у дипломатској акцији, увек био издашан у нуђењу српских тврђава па и целе Србије, али су сва та обећања и понуде остајале на голим речима. Мајор Симбшен се вратио 14. маја из јутра у Земун, а Карађорђе је после подне тог дана послао Стевана јевтића у Петроварадин те је Јевтић 15. маја преговарао са генералом Симбшеном.