Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

22

Срба, који су били сједињени с његовим четама. Гроф Цукато одбије и једно и друго, јер је његова војска у тај мах била забављена освајањем Неготина, Кладова и Праова. Освојењем ових тачака хтео је Цукато да заштити источну границу Крајине од сваког турског нападаја и да осигура залеђе руске војске од сваке опасности, кад се после тога буде кренула према Нишу у помоћ Србима.

На западном ратишту су се босански Турци искупили у логоре код Јање, Бељине и Зворника под Ибрахим-пашом Фестетићем из Сутјеске. 18. јуна повукоше се Турци у унутрашњост Босне и пустише глас да су добили заповест да се придруже главној војсци на Дунаву. Срби поверују овом гласу те отпусте већи део својих чета кућама. Сад се изненада појавише Турци, на броју 18.000 људи, у старим позицијама код Јање, Бељине и Зворника и поставише 24. јуна јаке пикете дуж Дрине, а једно одељење њихово од 6000 људи утабори се код Главичице. Чим се за ово дознало на српској страни, одмах је издан хитан налог српским четама да се крену на Дрину те се већ 25. јуна улогори Ненадовић на Дрини, преко пута од Зворника, а Лука Лазаревић се са 12 топова и 5600 момака утабори код Лознице, где је подигнуто пет редута и шанчева. Кордон између Зворника и Парашнице је подвостручен, а источно од тердог градића Сокола постављена је мала чета од 600 људи са 5 топова, у черстој редути, под командом Петра Молера.

„Босанску војску, скупљену на левој обали Дрине, појачао је Сулејман паша Скопљак својом четом од 5000 момака. Сулејман паша се сједини код Јање са Хасан пашом Фојтовићем те заједнички почну градити бродове, потребне за прелаз преко Дрине. Паше дадоше разгласити, да ће у исти мах на три места прећи Дрину и да ће кроз 4 недеље стајати већ пред београдском тврђавом. Ова вест баци у страх и у бригу становнике западне Србије, али су паше овим гласовима хтеле само да забашуре отпор неких кадилука и капетаната босанских против ратовања. Нарочито су се устезали Брибир и Брчка да пођу на војну.

Везир босански Ибрахим Халеми Вистули паша истакне 3. августа ратну заставу у знак, да ће се ускоро кренути на Дрину. На пољани Калесије код Травника требале су се скупити босанске чете, али се оне слабо одазивале те гувер-