Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

23

нер 15. августа дође у Тузлу са малом војном пратњом. Сада се кренуше према Дрини и Турци из унутрашњости, само капетани дуж Саве не одазваше се ни сада позиву везирову, изговарајући се да не смеју напуштати своје домове, јер ће ускоро напасти Французи и Аустријанци на њих. Порта пошаље везиру ферман, да је она са Француском и Аустријом у пријатељству те изговор капетана не прима, него сваког који не буде дошао на Дрину, треба смрћу казнити. Ова наредба је имала успеха. Почетком септембра кренуше се на Дрину и дотле ренитентни капетани.

Босанска војска била је у то доба овако распоређена: главни стан ва топличком резервом, налазио се у Зворнику, у ком је било до 4000 Турака. Али-паша зворнички се са 4000 момака утаборио код Јање, где се налазио и Хасан-паша Фојтовић, Сали паша стајаше према Лозници, сребрнички Хасан паша са својим и Хаџи беговим четама од 5000 момака стајаше код Сребрнице. Босански резервни збор налазио се код Тузле, камо се прикупише чете капетана од Брибира, Градачца и Теочака. Сулејман паша Скопљак напусти 20. августа босанско ратиште и крене се са својим четама према Новом Пазару, да се сједини са албанском војском и помогне. њене операције против Крушевца.

Српска војска била је у ово доба овако распоређена: чете шабачког округа, западне половине београдског округа и један део ваљевског округа налазиле су се на десној обали Дрине, од ушћа њеног до Зворника. Износиле су 8000 момака са 30 топова. Чете ужичког округа и остатак ваљевског округа чувале су предео од Зворника до Сенице у Старом Влаху. Бројале су 6500 момака са 8 топова. Чете чачанског и карановачког округа поселе су планине и кланце од Сенице до Крушевца. Било их је 6000 момака са 10 топова. Чете источне половине београдског округа, затим пожаревачког, рудничког, крагујевачког, јагодинског, крушевачког, ћупријског и поречког округа, подељене су биле на таборе код. Ниша, у Крајини и на Морави. Бројале су 34.000 људи са 24 топа. Тополски округ са 4000 људи сачињавао је неку врсту унутрашње резерве. Према томе је почетком јула износила војна снага Србије без посаде у тврђавама око 58500 момака са 75 топова. Међу овим војницима било је до 3000 коњаника.