Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

25

Ма да је Руса и Срба било тек око 4000 момака, ипак су се они ванредно храбро борили те непријатељ, који је све до у вече жестоко наваљивао, није био у стању да науди малој али добро ушанченој чети, шта више, она изненада провали с леђа и са бока и принуди сераскира, да узмакне у Праово. Пад Свиштова и Оршаве нагна Куршида, да се преко Тимока и Мелковца повуче у Шумлу, а турска праовска посада напусти шанчеве и повуче се 24. септембра у Видин. СадацЦу-“ като заузе позиције код Праова и своје предње чете, већином Србе, помакне на леву обалу Тимока. Ови догађаји принудише и Неготин, да се 26. септембра преда Србима и Русима.

После битке код Батина наложио је гроф Цукато генералу грофу Орурку, да се са 4000 момака и са Хајдук Вељком и његовим четама упути у помоћ Карађорђу, на кога је почетком септембра ударила турско-албанска војска под заповедништвом сереског паше Исмајил-бега и Сулејман-паше Скопљака. Албанска војска је долином реке Ибра дошла у околину Крушевца и одвела је неколико хиљада душа у ропство, а Крушевац је освојила јуришем. Карађорђе је ослабио своју војску, шаљући помоћне чете на Дрину те се пред надмоћним непријатељем повуче на десну обалу Мораве, према Сталаћу, да буде _ближе Орурковим помоћним четама. Орурк убрза свој пут преко Бање и 13. септембра се сједини у околини Алексинца са Србима. Вода у Морави била је у то време необично ниска те је Срби и Руси прегазе и 14. септембра нападну на Турке недалеко од Варварина. Турци су се храбро борили, али пуковник Никић са својим козачким

_ пуком зађе Турцима за леђа и примора их да се повуку према Крушевцу. У борби допаде ропства један арнаутски паша и 900 Турака, које Срби све поубијаше. Иста коб задеси и 200 Турака, које Срби код Делиграда заробише. Али и Руси и Срби изгубише велики број момчади и коња. Губици српско-руски у мртвим и рањеним изнели су на 1500 момака. Коња је погинуло око 900.

| Мада је ова битка имала одлучни карактер, борба је - трајала још пуна два дана, док Турци нису нагнани у

бегство. Вештим начином је убачена међу Турке вест, да долази још једно руско одељење Карађорђу у помоћ