Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра
27
католичке вере). Као аустријски хусарски обрлајтнант он је приликом аустријско-француске борбе пребегао непријатељу те је у одсуству осуђен на смрт. Стуливши у француску војну службу одмах је почео да врши шпијонажу у корист Аустрије те га надвојвода Карло услед шпијонских услуга помилује и Никић се поново врати у аустријску војску, али му сада дадоше само чин наредника. Наскоро после тога напустио је Никић сасвим аустријску службу и прешао Русима, где је аванзовао за пуковника и у околини Олте прикупио је влашке пандуре и од њих створио козачки пук, с којим је узео видног учешћа у варваринском боју. Вештом маневрисању његове коњице има се у првом реду приписати заслуга, што је извојевана победа над Турцима.
Одлазећи са својим козацима на западно ратиште Никић је сврнуо у Београд и тек што је приспео, поручи земунском обрстлајтнанту Ланцу, да жели с њиме да разговара. Ланц пређе 5. окт. после подне у Београд и састане се са Никићем, који се понуди да шпијонира Србе за рачун Аустрије. Обећавао је, да ће извештавати аустријске војне власти о свима догађајима у Београду, о свима личностима од утицаја, о махинацијама руског двора и о операцијама војске на доњем Дунаву. Идући дан извести Ланц барона Симбшена о свом разговору са Никићем, а Симбшен саопшти 9. октобра ратном савету понуду козачког старешине. Председник ратног савета гроф Белегард наложи 20. октобра Симбшену, да прихвати понуду Никићеву и да му обећа да ће му се Аустрија достојно одужити за услуге које јој буде учинио.
У то време се Никић налазио поново у средишту борбе. Из Београда је отишао са својим козацима на западни фронт, где се босански везир Ибрахим Халемипаша спремао, да упадне са својим четама у Србију. Средином октобра кренуше се Турци у три колоне, прелазећи без лађа Дрину, јер је вода ове године била тако мала, да је и пешак могао Дрину да прегази. Једна колона је прешла Дрину код Зворника, друга код Лознице, а трећа код Црне Баре. Турци, који пређоше код Зворника, не наиђоше на отпор те се упутише према Ваљеву и опленише сав онај предео, 20 села спалише и улише страх и уне-