Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

29

Правителствујушчи Совјет донесе сада закључак, да замоли руске политичке факторе, да оставе стално у Србији руске помоћне чете. Овај закључак Совјета потпише око 24 октобра и Карађорђе после малог затезања. Одмах после овог закључка наложи Совјет, да се све београдске касарне као и негдашња пашина зграда са харемом у горњој тврђави поправе и приреде за становање руских чета.

При крају новембра се Цукатов збор, изузевши пуковника Никића и његове козаке, повуче у Праово и одатле у Влашку на зимовање. Идућег месеца умре гроф Цукато и заповедништво над његовим четама преузе генерал Сас. Никићеви козаци стојали су у Ваљеву и око Ваљева утаборени, и кад се Никић опоравио од ране, крене се у Шабац и одатле 11. децембра пође са својим козацима, са Луком Лазаревићем и многим шабачким грађанима у Београд, где му је приређен свечан дочек уз пуцњаву топова и звоњење звона.

Тако су Срби уз помоћ Руса сузбили на свима фронтима Турке и проширили су током 1810. године поново своје границе до Тимока и до Новог Пазара, али нису били у стању да са старим границама васкрсну и стару снагу своју. Снага њихова лежала је закопана у гробовима око Делиграда и по другим бојним пољима.