Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

чета не остаде великом везиру други пут осим нових преговора. Он се изјави спремним, да усвоји раније одбачене

руске услове о миру те је 8. новембра склопљено при-

мирје, по коме су Руси преузели на себе, да снабдевају

провијантом изгладнеле турске чете у Слобоџи.

За време овог важног перијода, у коме је ратна срећа била најпре на страни Турака па се затим обрнула руској застави, Срби су били укочени и неми посматрачи великих догађаја. Знали су добро, да ако победе Турци, њима неће друго преостати него да се покоре победиоцима и одмах су после првих Ахмедових успеха ступили у везу и почели преговоре с Турцима. Ови преговори су били један од узрока, што Срби не узеше активнијег учешћа у догађајима, јер нису хтели да активном борбом још већма озловоље Турке и да тиме отежају свој положај.

После руске победе поправила се и код Срба ситуација, али не јако, јер је тада било тако рећи већ сигурно | да ће између Француске и Русије доћи до рата те су Срби наслућивали, да ће Русија њих жртвовати. Све што су Срби у ово време радили, носило је жиг ових назора и ове тешке слутње, и они су настојали, да буду далеко од игре, која им више никакве користи није могла донети, а од које су стрепили, да ће се на крају на њихов рачун завршити.

Кад је Ахмед потиснуо Русе са десне обале Дунава, Срби су у првом узбуђењу и страху позвали под оружје све одрасле људе, али су набрзо били од великог везира и од нишког паше умирени те припреме престадоше чим је страх ишчезао. Карађорђе оде средином августа са 4000 Срба у Неготин генералу Орурку, који је имао код себе неколико хиљада Руса. Крајем августа и почетком септембра кад су Руси потиснути са десне дунавске стране и Турци почели да прелазе у Слобоџу, пронео се глас, да се босански везир Ибрахим Халеми паша спрема на Србију. Услед овога и Карађорђе похита 28. августа са неколико хиљада људи на Дрину. :

Босански везир пође 12. септембра са великом пратњом од Травника према Зворнику, камо су позвани сви капетани и бегови са њиховим четама. Нарочито се знатна појачања очекивала из Херцеговине под Сулејман пашом

„Скопљаком. При крају септембра је логоровао султан