Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

СРБИЈА У ВРЕМЕНУ БУКУРЕШКОГ МИРА 16. МАЈА 1812. ГОДИНЕ.

1

Кад су почели новембра 1911. преговори руско-турски, добио је Правителствујушчи Совјет од Русије поруке и уверавања, да ће српски захтеви у пуној мери бити обухваћени уговором о миру. Турски пуномоћници су међутим упорно одбијали сваки одступ земљишта, поричући вредност Ахмед пашиних обећања при склапању примирја и тражили су, да им се врати сва земља, која је припадала Турској пре почетка рата. На то Руси 11. јан. 1812. отказаше уговорено примирје и пређоше средином фебруара преко Дунава, запленише велику залиху робе у Свиштову и потиснуше тамошње Турке у Никопољ. Набрзо после овог успеха повуче Кутузов руске чете на леву обалу Дунава.

Отказом примирја нису се раскинули преговори о миру, али се нико није надао успеху, јер не само да се је шеик ул ислам изразио против руских услова него је и Француска у свом уговору о савезу од 14. марта 1812. зајамчила интегритет турског европског поседа. Тешко се могло веровати, да ће се Турци одрећи земаља, које им је туђа држава гарантовала.

Држање Турака није давало изгледа на попуштање. Нишки Куршид-паша и Јусуф-ага нападоше 12. априла 1812. Гургусовац, примораше тамошњих 2000 Срба и 200 коњаника да побегну у Испарлик, освојише више топова и опљачкаше седам села. Кад Хајдук Вељко похита из Неготина са 1000 људи у помоћ поражених Срба и кад приспеше друге чете из горње Србије, повукоше се Турци