Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

штила текст уговора Србима, којима се чинило, да оно, што се у осмом чланку говори њима у корист, није много боље него потпуна предаја. Порта им је у пређашњим годинама у више махова нудила повољније услове. Срби су се осетили у свом очекивању преварени; најхрабрији међу њима су мислили, да они не требају никога него само оружје и шуме по Србији па ће се моћи одржати, али је велики део народа гледао у подложењу једини излаз из тешке ситуације. На скупштини старешина, одржаној 17. јула у Тополи, одлучено је, да пошљу Јакова Ненадовића у Букурешт руском команданту Чичагову са задатком, да му протумачи, како је Србима немогуће да прихвате услове, уговорене у Букурешту. У исти мах посла и Русија грофа Марка Ивелића у Србију, коме пође "за руком, да Србе наговори, да приме уговор о миру. На скупштини у Враћевшници 16. августа заклео се и потписао се сав народ пред Ивелићем и Карађорђем, да прима осми члан Букурешког Уговора. Одмах после тога је повукла Русија своје чете из Србије.

Међутим је' Ахмед-паша био смењен са достојанства великог везира, његов иметак је конфискован, а он прогнат у Брусу. Новим великим везиром постаде Куршид паша. Турске чете се почеше скупљати на граници. Карађорђе улогори 4000 Срба код Тополе и толико код Ћуприје, а народу изда налог, да буде спреман, да се на први позив лати оружја. Почетком септембра пошље Куршид изасланика Карађорђу да му јави своје именовање за великог везира. На брзо затим је Младен Миловановић уговорио деветомесечно примирје са новим пашом нишким, а овом примирју приступише и све околне паше осим оршавског и новопазарског. Карађорђе посла почетком септембра изасланике у Цариград. Из Цариграда упутише српске изасланике у Шумлу великом везиру Куршид паши, а овај их отпреми нишком паши. Из Ниша су српски депутати враћени крајем децембра у Србију, пошто нису имали довољну пуномоћ за преговарање.

Велики везир Куршид паша одлучи, да видинског_

Мула пашу, који није хтео да се покорава налозима Порте

С и

аса та

5 8 5