Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

+“ ==

41

и који је Лабанче, Никопољ и друга учвршћена места посео са својим четама, казни. У току последња три месеца 1812. године дође између султанових и Мула-пашиних чета до озбиљне борбе. Крајем децембра освојише султанове чете Лабанче. Велики везир није преко зиме ни ишао у Цариград него је боравио у логору код Шумле, где је завео дисциплину и ред међу војницима.

Повлачење. Наполеоново из Москве и гласови о његовим даљим недаћама раширише радост по Србији. Срби су се сада надали, да ће Русија на идуће пролеће њих потпомоћи, те се духови умирише. Тако је Србија у непријатељском ставу према Турцима дочекала 1813. годину, са радосним уздањем у Русију, чије су се заставе већ виле на Висли. Међутим је велики везир у тишини припремао ударац, који ће Србе уништити. Пошто се Срби не хтедоше држати осмог чланка Букурешког Уговора и не хтедоше се својевољно покорити, сматрала је Порта, да је решена сваке обвезе према њима и да има права да поступа по својој вољи са народом, који је њену освету до крајности изазвао, који је њиховог вековног непријатеља помагао и нанео јој небројене поразе.

Куршид паша је знао, да Срби, сложни и одлучни, могу да даду јак отпор, не без изгледа на потпун успех те је с тога свим средствима настојао, да расцеп, који је постојао међу поглавицама, међу народом и између поглавица и народа, начини што већи. Он је знао, да ће српске унутрашње задевице и трвења олакшати турску победу. Чекао је само да прође зима, да се по целој Турској успостави мир и да се сврши борба са Мула-пашом, у коме су Срби могли наћи велики ослонац.

Током марта 1813. нападне сераскир Хафис Алипаша са султановим четама Мула пашу. На три сата далеко од Видина сукоби се Хафис са Емин агом, који је водио 2000 коњаника Мула-паши у помоћ. У борби претрпи Емин-ага потпун пораз, те Хафис 29. марта приспе пред Видин. Видинско становништво отвори градске капије султановим четама, а Мула-паша, напуштен од већине својих присталица, побегне у цитаделу, одакле је кроз цео април давао отпора султановој војсци и тек почетком маја предао се на милост и немилост сераскирову.