Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

42

Вест о паду Видина и о заробљењу Мула паше поразила је Србе тим више, што су они рачунали при будућем отпору на пашину помоћ. Половином марта појачали су Срби са 1000 војника своје позиције према Видину. У то доба је Карађорђе добио од Мула паше арапског коња и дивну сабљу на поклон. С једне стране издајство Мулиних присталица одврати Србе, да се умешају у видинску аферу, а с друге стране није изгледало саветно, да се пут преговорима с Портом потпуно затвори те Срби не учинише ништа у корист угроженог паше.

Средином фебруара 1813. пођоше српски изасланици у Ниш, да преговарају са тамошњим турским опуномоћеником. Овај одби понуде Срба, али им даде месец дана рока, да се предомисле и подложе. Карађорђе посла архимандрита Спиридона Филиповића у Русију. Првих дана маја врати се Филиповић у Београд и одмах пође са Јаковом Ненадовићем и једним руским официром у Тополу, где саопшти Карађорђу, да при тадашњем положају не треба рачунати на руску помоћ и да Србима не преостаје други излаз него да се посредовањем руског посланика Италинског споразуму са Портом. Карађорђе посла пуномоћнике у Софију, али се ови вратише натраг, јер је Порта по наговору француског посланика одбила руско посредовање.