Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

ПРЕДГОВОР.

Историја Србије у деветнаестом столећу није осветљена у једнаком размеру него су поједини моменти брижљиво проучени и у свима појединостима објашњени, а догађаји у другим перијодима још су и данас тамом покривени. Ови чланци имају задатак, да према архивској грађи прикажу два перијода, од 1809. до 1814. и од 1840. до 1844, о којима је до сада мало писано. Један од ових чланака није до сада нигде штампан (Србија у време букурешког мира 16. маја 1812.), један је публикован у Срп. Књиж. Гласнику за 1924. (Борба кнеза Михаила и Томе Вучића Перишића), а сви остали чланци штампани су били у Новом Животу за 1923. и 1924. Неки од ових чланака, нарочито Интернација Карађорђа, допуњени су новом архиеском грађом.

Грађу за писање ових чланака нашао сам у Кр. Држ. Архиву у Загребу (акта петроварадинске генералне команде) и у Ратном, Државном и Полицајном Архиву у Бечу, где се чувају извештаји аустријских војних заповедника, писани већином према вестима, добивеним од“ ухода. Ови извештаји нису свагда поуздани, нарочито онда не, кад описују догађаје, који су се збивали у унутрашњости Турске, далеко од аустријске границе. С тога се потпуна и тачна слика ових догађаја неће све дотле моћи добити, док се не проуче и не публикују о овом предмету и турски службени документи, који се чувају у цариградском серајском архиву.

У бечким архивима се налазе краћи или дужи прикази појединих перијода Карађорђева устанка, писани ради информације надвојводе Карла, надвојводе Лудвига ни