Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра
б
јом похитају у помоћ четама, које сужод Ниша стајале. Обе паше испунише заповести свога господара те 20. јуна приспеше са 30.000 момака у табор на Нишави. Поја" чања приспеше и од Дрстара и Рушчука те је цела ова војска бројала око 70.000 људи. И босанској војсци, која је стајала код Вишеграда, стизала су свакодневно појачања те је убрзо нарасла на 17—18.000 људи, с којима се Ибрахим Халеми паша крене и 24. и 25. јуна пређе на више места преко Дрине те сузбије Србе на свима тачкама и упути се уз Колубару према Ваљеву, а једно одељење пошље на Шабац.
Тек сада је Србима пукло пред очима да они воде борбу и за себе и за Русе, да они сами морају да се бију са војском која је спремљена да напада и Србе и Русе. Схвативши опасност, у коју је запала Србија, Совјет наложи да сва оружју дорасла момчад крене што пре може на границу и у исти мах пошаље велику множину муниције и провијанта у Делиград ина Дрину. Позвана момчад брзо се прикупи и крене се на бојно поље.
Тек што је Карађорђе преузео команду над југоисточном војском српском, нападоше Турци 27. јуна српске чете пред Делиградом. Српска војска је бројала на 30.000 војника, а Турака под вођством Куршидовим било је око 40.000. Осим тога су Турци имали бајонете на пушкама, а Срби нису имали. Турско коњаништво, које је бвде у равници имало при операцијама велику вредност, било је далеко надмоћније од српског. Одмах на почетку борбе Карађорђе допаде рана те команду преузе Миленко Стојковић, а Карађорђа отпремише у Тополу на лечење. Турској навалној војсци пође за руком да после храброг српског отпора пробије српске пешачке редове и да српску коњицу сасвим уништи. Миленко убаци чету од 2.000 момака пред Турке, да заштити узмак Срба. Ова чета је часно испунила поверени задатак, задржала је Турке, али буде сва сасечена. Срби изгубише тога дана око 6.000 људи, неколико топова, неколико кола за барут и сав пртљаг. Српска војска се повуче даље од Делиграда, а у Делиграду остаде посада од 8—9.000. људи. Нови српски табор се налазио код Сталаћа и Појате. У овој борби 22.