Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

ПАД ДЕЛИГРАДА 23. АВГУСТА 1809. ГОДИНЕ.

1

Крајем фебруара 1809. састадоше се у јашу пуномоћници турске Порте Галиб ефендија, Реис-ефендија, Низам-ефендија и Изет беј Бејликџи са пуномоћницима руског цара, генерал-лајтнантом Милорадовићем, сенатором Рушниковим и генерал-лајтнантом Хартингсом, да преговарају о миру. Као изасланици Карађорђа и Правителствујушчег Совјета налазили су се у Јашу кнез Сима Марковић, Јанићије Димитријевић и ИМван Савић- Југовић. Већало се месец дана, а крајем марта разбише се преговори те су нове борбе постале неизбежне.

Српски изасланици се 8. априла вратише у Београд, у друштву са једним руским вишим официром. Правителствујушчи Совјет одржа 10. априла седницу, на којој су узели учешћа и Карађорђе и Родофиникин и на којој је раздељена команда над војском. Београд, Смедерево и Градиште нису никоме додељени него су остављени као

_ резерва. Младену Миловановићу, као председнику Пра-

вителствујушчег Совјета, поверено је да из Београда снабдева војску на ратишту. Миленку Стојковићу је дата управа над Поречом, Крајином и половином пожаревачког округа и стављено му је у задатак, да са својим бимбашама, Хајдук Вељком Петровићем, Чољом из Црне Реке и Мишом из Неготина напредује преко Тимока. Петру Добрњцу је поверена команда над Ресавом, Параћином и другом половином пожаревачког округа. Ова је одлука одмах после тога измењена те је Милоје Петровић-Трнавац добио војно повереништво над овим крајем, са задатком да нападне на Ниш и уђе у Бугарску. Сима Марковић је добио Крушевац, Крагујевац, Чачак и Рудник. Под његову