Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

87

као свог новог кнеза и позове га међу народ. Кнез дође у средину народа. Са једног узвишеног места поздрави митрополит новога владара, на што Александар узме речи изјави, да прихвата избор као израз воље народа, да ће устав Србије сматрати за светињу и да ће благостање земље и народа свом снагом подупирати. Кнежеве речи је народ пропратио урнебесним „хура“ и машући фесом по ваздуху поздрављао је кнеза.

После овога се један чиновник попе на узвишени је место и прочита текст молбе, управљене од скупштине Мехмед Ћамил паши и Мехмед Шекиб ефендији, У молби је стајало, да су кнез Михаило, његова мати, његови стричеви и министри довели српски народ до највећег огорчења. Народ неће више Михаила за свог кнеза него је на темељу привилегија, које је султан Србији дао, изабрао Александра Карађорђевића за кнеза и моли Ћамила и Шекиба као Портине достојанственике, да подупру српску молбу и да испослују код султана потврду изабраног кнеза. Скупштина прихвати са одобравањем ову молбу и изабере депутацију, да је однесе у тврђаву.

Шекиб и Ћамил дочекаше депутацију најљубазније и одговоре, да народну молбу уважавају и примају те ће је поднети султану на потврду и уверени су, да ће избор овај бити потврђен. Кад се депутација вратила и саопштила ову вест члановима скупштине, захори се грмљавина топова и војничка музика поче да свира. Нешто касније дођоше на Врачар и Шекиб са Ћамилом у пратњи турских чиновника. Шекиб и Ћамил у три маха поновише народу питање, хоће ли Михаила или ког другог од Обреновића за кнеза. Народ је једнодушно одговорио, да неће Обреновиће него хоће Александра Карађорђевића. На то Турци одговоре: „Па добро, нек' вам он буде кнез. Будите му верни и послушни“. Сада почеше изнова топови да грувају и музика да свира, а увече је било у Београду осветлење.

Још тога дана послан је у Цариград татар Инце, да однесе Порти Шекибов извештај о избору кнеза и народну молбу ради потврде новог кнеза. Достојанство новог кнеза није било наследно него само доживотно и то дотле, док поштује устав и признаје султана за врховног господара. —