Из доба 1875-1878
41
Пера Тодоровић о рату
Српска Књижевна Задруга издала je засебну књигу 280: Пера Тодоровић. Одломци из дневника једног добровольца. Успомене из српско-турског рата 1876 године. Београд, 1938. Овај рад Пере Тодоровића одиста заслужује свуколику пажњу. Историја наших ратова за Ослобођење и Независност 1876 —1878, оскудева писцима, који су у рату учествовали. С тога je Тодоровићев ратни дневник за студију нашега рата 1876, веома користан. Вођен прецизно са интересантним податцима бораба и свих важнијих догађаја, изврсно привлачан стилом, он се видно истине међу радовима ове врсте у нашој књижевности. Штета, да ова књига нема предговора, у коме би се документовао литерарни и историски значај, овога нарочитог рада Тодоровићевог, који je био толико привлачан читаоцима свих редова. А свакако, ту би био користан, неизоставни пропраћај и осталих његових радова, списа из ратнога доба и источне кризе 1875 —1878. Ми ћемо од тих радова, некоје изнети на овом месту. До краја рата 1876, Пера Тодоровић je био непрестано у штабу ђенерала Черњјева на Моравском војишту. По свршетку рата, Тодоровић je стицајем прилика морао напустити Србију. У иностранству je провес четири године; најдуже се задржао у Новом Саду. Овде, у центру Војводине. Пера Тодоровић посветио je много воље и труда, ревносном описивању ратних догађаја и развоју источне кризе 1877 —1878. Јула 1877 почела je излазити у Новом Саду Илу ст рована ратна кроника. Први језгровити, опширнији рад ,на челу првога броја хронике, био je Пере Тодоровића: Српски устанак и рат 1875 и 1876 г. Бивши прекаљени ратник са Поморавља Србије, запаженим од читалаца, само њему својственим стилом, изнео je у овом раду почетак и развој устанка у Херцеговини и Босни, посредовање и разноврсни утицај дипломације, у тада развијеном и све јаче распламтелом неточном питању; затим je пропратио ратовање Србије и Црне Горе. Ту je одмах и његов чланак, о ступању Русије у акцију. Пратио je и доцније, и врло прегледно изнео и описао све важније бојеве и операције руске војске у рату са Турцима. Поред других, свуколику пажњу заслужује Тодоровићев