Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)

Командант брдског пука, упућен из армијског штаба, стиже нас, да присуствује уласку у акцију нашег дивизиона. Командант дивизиона оде да се јави Команданту дивизије и после извесног времена официр извиђач дође и рече ми, да поведем за њиме дивизион на положај. Боже помози, одјекну полако из батерија и кренусмо се. Командант дивизије пуковник Недић са начелником штаба мајорем Белићем, наиђе и поздрави брђане довикнувши им: Добро ми дошли! Покажите се јунаци као и ваши пољаци.

Пролазећи испод боровачког утврђења и путања наших пољских зрна, недалеко од нас експлодираше и понеки турски шрапнел, већином перкувијом. То је био као неки поздрав нашем свечаном уласку у дејство!

Силавећи једном котлином видесмо како наши жандарми стрељају неке арнаутске шшијуне, те умало и ми не примисмо неке пролетеле куршуме њима намењене, Звук пушчаних зрна већ се чује и један тренутак пребачени куршуми фијучу око батерија, Бога ми, овде нема шале!...

Терен грозан, дубоке јаруге, шумовите, те одјекује пуцкарање пушака, као да је чамовина подложена. ИНађох Команданта Дивизиона. Дивизион задржасмо у очекујућем положају и обојица изађосмо са официром извиђачем у рекогносцирање.

Прва а и најстрашнија слика: пушке, ашовчићи, шињели, арнаутске капице (кече) и укочени мртви Арнаути, растурени по косама око мердарске карауле!... Куршум фијуче грозно и чини се, да долази са, свију страна и да је баш сваки метак мени намењен, а густа магла те се ништа не види, Огугла се и ово и са првим уласком у борбу већ је свршено! За време рекогносдирања дође наређење, да се једна батерија упути Команданту 1. батаљона |. пука на караулу Мировац. Те среће били смо ја и моја батерија.

Киша сипи, магла, хладно, терен страшан, арнаутски лешеви на све стране растурени. Ја се сагох те узех једну турску брзометку поред једног леша, и у 4 часа по подне стигох караули. Две чете беху у стрељачким рововима пред караулом. Од једног командира узех даљину и пошто се људи прекрстише, моја батерија са два плотуна први пут поздрави на гребену барловачке косе стрељачки низ арнаутски. Да ли је баш овај изненадни, са ове стране, пуцањ топова, или добро дејство шрапнела био узрок, тек после тога тренутка онај непрекидни пуцањ пушака преста, ноћу га сасвим нестаде и ми дочекасмо зору на миру.

Ноћ је била, не зато што је прва борбена, но што је природа сама дала, грозна и страшна! На ледини, воденој и блатној, уз страшан ледени ветар, кишу и маглу, између топова са мојим водником и људима проспаваној, сећаћу је се и ја и моја батерија кроз цео живот!...

7. Октобар. Магла се диже, сунце грану. Батерија је у осматрању на. барловачку косу, на којој се лепо примећују силуете са арнаутским кечетом. На Мировад већ пристижу наше колоне, значи да се врши покрет унапред преко границе. Наређење добих да има да се форсира покрет на Развалине у Брвеницу. Сигнали, запаљене арнаутске куће на целом видо-

ој