Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)

ливених вода од потока, по рововима, као и самом Вардару, а у долини Полога, једва стигосмо преко села: Брнице, Радијовца, Чеграна, Форине и Чајиле већ у дубок мрак у бивак код лепе џамије Белин-дола поред самог Гостивара,

Код Бренице уђе у састав, око 10 часова: пре подне, још једна наша, батерија брдска из десне колоне, те са њоме образовах дивизион. Целу ноћ нам досади ужасан ветар са снегом. Оно многобројно гажење студених вода, са тако рећи већ пропалим ногама кроз опанак и чизму наших војника, нећу никад заборавити! Ту сам се уверио о чврстини нашега сељака, који је све ово издржао готовс без икакових последица

Пред Гостиваром, око 11 часова пре подне, чусмо наше топове коњичке батерије, која поздрављаше Гостивар и одступајуће — разбуцане остатке Турака.

20. Октобар. Данас се предањује, јер су трупе тако рећи одавно без преданка, те су зато решили да их одморе, Опрема се поправља и дотерује у исправност. Овде ми тек уђе у састав батерије и мој други БОДННЕ. Пешаци добише опанке и шињеле. Моја батерија, добија наређење, да се опет сама одваја од дивизиона, те ми зато одвојише припадајући ми део трупне коморе и муниционог оделења. Оне друге две батерије из дивизиона, упућују се у Призрен. Данас је много »студено«, како кажу овдашњи, а нигде дрвета у околини, те да се бар мало ватром огрејемо. Примих неколико реквирираних коња,

21. Октобар. Батерија ми је у претходници, позади трељег батањона трећег пука другог под. који је први ешалон дивизије у покрету 32 Кичево, Правац је кретања, преко села: Турчана, Луковице и Орбинова за Мадалиште. Уз пут побацана турска спрема: камути, запрежнице, свакако турских топџија, јер топове свуда нису могли вући. Сусрећемо Арнауте, који нас поздрављају по турски са уввиком: »Живео Краљ Петар!«

Испод самог Падалишта, добих наређење да батерију вратим у главнину пука, који продужи поред Развалина преко Ђонловице добрим друмом Гостивар-Кичево, да постигне циљ данашњег марша коту 1184. Испод саме Ђонловице, на страшно раскаљаном путу од турских топова, наша коњичка батерија осмостручи са муком извлачећи своје топове и завидећи нама брђанима, Изгледа ми, да смо јучерањим преданком изгубили много, јер би најашили на реп турске војске — свакако на њихове топове, који су овде силне муке морали видети, што потврђују: многобројне коњске и биволске лешине, ватре, које се још луше, побацани камути, понека кола и др:

При преласку једнога потока пред самом Ђонловицом, а преко једног ограђеног узаног мостића, један ми коњ са, продужником закачи ограду и са теретом а са висине д 2 метра паде у стеновито корито. И коњи терет били су потпуно неповређени.

Пред сам излазак на коту 1184 добих наређење, да са батеријом изађем на чело колоне. Кад сам стигао, зачеље турске колоне већ је заузалимо низ многобројне окуке друма ка селу Зајашу. Мрак је већ пао,

== И ==