Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)

те тако трећи пешад. пук другог позива, први коњички пук са својом батеријом, која стиже дубоко у ноћ, и моја батерија заноћисмо на коти.

22. Октобар. Ешалон се крену по лепом ведром небу у пола седам јутра, Коњица се својом батеријом откаса напред. Пук образова претходницу од свога другога батаљона и моје батерије. Пред уласком у село Зајаш колона стаде, јер се на нашем левом боку чу јачи пуцањ наше побочнице. Услед неспоразума, јер то беше наша комитска чета војводе Михајла, о којој не бесмо обавештени, у мало не дође до окршаја, Војвода Цене из Тетова служи нам као вођа. Прочитавши извештај Команданта коњичког пука упућен Команданту дивизије који је гласио: да је пред Кичевом наишао на турске аскере и после борбе пешке да их је натерао на одступање ка Кичеву, ја одмах о томе обавестим Команданта. трећег пука плуковника Стефановића и мало после тога заједно са њим откасасмо кроз Зајаш ка нашој коњици.

На положају пред самим Кичевом (над селом Раштанима) била су већ извучена два топа коњичке батерије и дејствоваху на Турке пред Кичевом. У тренутку нашег разгледаљње пред и око Кичева, у присуству више коњичких официра један плотун топовски са добром даљином и врло добрим тачкама распрепу се над нашим главама!... Све се повуче одмах, коњичка батерија прими дуел, пратходница и батаљони се свише, наређење о поседању положаја одмах се издаде, и ја пласирах моју батерију у десно од коњичке,

Велика даљина ми не дозволи, да и поред свега урађеног да је добацим, те морадох пренети ватру на турске стрељачке низове природно заклоњене позади ровова, који ограђиваху имања у долини кичевској.

Иза Кичева лепо се видела на друму турска комора која одступа. Ноћ паде, ватра умукну, све се утврђује и све је на мртвој стражи. Ноћ је страшна, хладна, снег промиче, ватре се не ложе, а други је ешалон још доста далеко. Извештаји једнако стижу, да Турака има око 15 табора са 8 топова, да су ту обе паше и Мехмед и Фети, да су добили појачања из Битоља и да обилазе наше десно крило. Пушке пљаште у позадини десно из злогласног арнаутског села Зајаша!... Ситуација озбиљна. Око 8 часова у вече, долазак свима познатог јунака мн омиљеног мога друга. Марића из штаба, са извештајем, да је и први пук већ код Зајаша, умири све. Вечерамо неки чорбасти пасуљ, збијени под шатором ппуковника Стефановића, Команданта трећег пука, тек неко у разговору напомену да су приспеле и неке наше комите са горским шефом ппоручником Ђонлићем. Марић нареди да одмах дође, те њему, још двојици комита и тројици храбрих Пироћанаца од одабраних пешака — издаде наређење: да му до 2 часа по поноћи донесу иввештај, шта је са Турцима и јесу ли се утврдили, како би удесио и издао потребна наређења за долазак првог пука. Е

Ови јунаци извршише добивену заповест до поноћи, удавивши неколико турских аскера на које при извиђању наиђоше (свакако неко стражареће оделење), јер се не смедоше пуцњем одавати. И...

23 Октобар. У 6 часова изјутра први пук је већ био на десном крилу као и моја батерија, од које један топ са водником Раковићем

== 46.

ен