Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)

Турци силазе са Облакова, њихови шрапнели се распрскавају на све стране, топ им само прашти! .. Све ми ово изгледа, као и њихово збуњено маневровање, да осећају кобан свршетак!..,

У даљини се виде димови сигналне линије и показују да је веза са Т Армијом ухваћена. Од једног пешадијског официра чух, да су Турцима заробљена код села Омиљева два брдска брзометна топа. У 10 час, вече дође један рев. пешад. официр и затражи од Команданта предстраже капетана В, Пејовића, да му Командант одсека одмах упути артилерију, јер су караулу ФЂавато поново заузели турски аскери.

Командант одсека ми нареди да у јутру по сванућу упутим један топ на караулу, пошто је сада ноћ, Од Облакова преко целе ноћи чује се пушчана паљба.

5. Новембар. Упутих топ и спремих батерију да и ја кренем. Кад, неки узневерени пешаци се враћају нама од Ђавата. Један подофицир јавља нешто Команданту одсека. У батерији шапућу војници да су чули од тих пешака, како су се наши повукли а да су топ и митраљези заробљени. У том тренутку долази баш и мој водник и извештава, ме: да су се нешаци нагло повукли, да је извлачио на рукама топ, а остављен сам наредио да се извуче — извади затварач и понесе, пошто су се коњоводци били растурили.

Наредих му да се одмах врати и топ пошто пото узме натраг.

Командант одсека ми наређује, да ресто топова пласирам на прихватном положају у непосредној близини ноћашњег бивака. Одредих неколико људи и упутих их ка ономе топу, наредивши да се топ спасе. Не потраја дуго, а моји ме људи известише, да топ и није заробљен и одмах затим чух и његово дејство, те се и без наређења кретох са батеријом ка Ђавату, пошто ми је даље бављење овде било безциљно,

Изгледа ми, да је јутрошња паника изазвата код наше пешадије због тога, што чух да је капетан Пејовић, који нас је јуначки чувао на, предстражи ова два дана, смртно рањен, а уз то је много допринела и густа магла и силна пушчана турска ватра са свију страна, коју су они морали давати да би припремили одступање ка Ресну, на то већ спремној војсци Џавид и Фети пашиној.

Око 11 и по час, пре подне ја сам већ био са батеријом код Ђавата, и одмах учинио овај распоред са топовима: један топ управих правцем друма ка Ресну под командом наредника, други топ дадох воднику са правцем и циљем гађања на турску комору која се налазила на друму, а, ја узех трећи топ и пласирах га ниско на коси, која пада у правцу села Кажана.

У тренутку кад се магла диже, бејах изненађен, кад угледах овакву слику: на једној. окуци друма Битољ— Ресан на 2000—92200 мет. правцем ка, Ресну, креће се једна колосална већ формирана колона за одступање. Напред један вод коњаника, чији се официр врло лепо видео, затим до два вода пешадије и одмах позади њих два пољска топа и као пеки штаб.

То је било чело или претходница одступајуће турске војске. Топ сам маскирао грањем и лично нанишанио глетком, Другим метком нађох