Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)

да са батеријом уђем у састав главнине са првим пуком, Други прекобројни пук и 4. брдска батерија гоне један батаљон јучерањих турских аскера и теже да што пре избију код манастира Св. Петра више села, Смиљева.

Уз пут сам посматрао лешеве турских аскера, побацану спрему и оружје. У селу Бојишту при наиласку у прву кућу изнесе нам једна жена 15 нових пешадијских турских шињела, Око 2 часа по подне стигосмо код манастира Св. Петра.

Шрви сумрак, Наши пешаци подложише ватре, те их Турци одмах поздравише шрапнелима из долине и од села Мраморице. Ватре се потавише, предстража би већ постављена, али пушкарање не престаје. Ноћ добро проведосмо, Облаково силан положај лево од нас, изгледа да ће имати да реши пад Битоља, где нас очекују концентрисани Турци.

3. Новембар. Покрет се настави јутром и до Црног врха био сам у главнини бригаде, На Црном врху је већ пласирана и дејствује 4. батерија ка Гопешу, Ја добијам наређење да се са батеријом и трећим батаљоном П. прекобројног пука пласирам на положају — превоју — испод Црног врха над селом Гопешом. да циљ имао сам неку коњску комору иза Гопеша. 5

Концентрисана војска Џавид и Фети пашина примећује се у долини испод Облакова а и на Облакову. Батаљон некуд оде, а по обичају пешаци ме не известише, Остах сам. Са Црног врха оде све у правцу Гопеша. Први пук који наиђе, остави ми две чете, које распоредих на предстражу и у заштиту на истом положају. Ноћ је била страшна: хладно, суснежица, без карте а и иначе потпуно неоријентисан.

4. Новембар. Пред зору тражих обавештења од Команданта бригаде и у том тренутку баш га добих, да са батеријом сиђем у Гопеш. На самом уласку у село добивам наређење, да се батеријом јавим Команданту десног одсека мајору От. Николићу и да са њиме кренем у правцу карауле Ђавато, коју је требало заузети и пресећи одступни правац Турдима за Ресан.

Стигавши на положај, превој, између села Гопеша и Ђавата, добих наређење да одмах упутим један топ са једним официром ради рушења карауле Ђавато. Водник рез. поручник Влада Поповић оде и око 3 часа по подне врати се известивши ме, да је караулу порушио мн истерао око 30 турских жандарма, и да су се наши пешаци — две чете 8. батаљ. П. прекобројног пука — пребацили преко друма ка Перистеру и селу Кажане а њега разрешили и упутили у састав батерије. При рушењу карауле морао је да приђе на 500 мет. да бн извршио свој задатак, гађајући караулу са крова, јер је била испод места на ксме је пласирао топ,

Помоћник начелника штаба издавши извесна наређења Команданту десног одсека оде, а ми остасмо да на томе превоју преноћимо. Ноћ страшна, густа магла, суснежпица а брише ветар хладан као лед.

Ноћ смо провели преседевши је целу на муницијским сандуцима, поред топова, осигурани предстражама. Турски топови лепо се виде у даљини, као и једна маса њихове пешадије, дејствујући непрекидно ка Облакову и Гопешу. У даљини се види разливено водом битољско поље.

— 100) ==

аза