Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)

Грци стигли овде... ит. д. Примих нешто чизама и неколико коња на реверсе, |

За коње требујем лекове и ков. Да, је среће, а ово мора бити, брдска батерија мора имати мајстора седлара, бравара, своју ковачницу, поред резервног кова и гвожђа за искивање, лекове како ва људе тако и за стоку, и по једног медецинара обвезника за људе и ветеринарског за коње. ј : Е Обилазећи ово дана кантонман, наиђем где један мој Ужичанин над ватром врти кошуљу и гаће. Запитам га шта ради, а остали војници који то посматрају у глас ми одговорише: истерује вашке! Веле да је у томе толики специјалиста, да му они за ту вештину плаћају по Дин 0.10 од пара веша. Буди Бог са нама!.,.

У 7.30 часова у вече добих наређење од Команданта, трећег пука, да са батаљоном из Кнежине кренем у 6 часова јутра и уђем у састав тога пука пред Кичевом.

81. Октобар.. Дивизија је у покрету, Моја батерија са 4. брдском батеријом (која је дошла па Скопља) образују ми дивизпон, који је у тлавнини. Циљ је покрета, кооперација. наше дивизије првој армији пред Битољем. у |

У 5 часова по подне а по једној лапавици, суснежици и хладноћи, одвојише нас код села Сопа, са врло доброга друма, за Битољ и упутише са трећим пуком у село Цер у кантовман. Богатијег села, лепшег и чистијег света и пријатнијег дочека нисмо доживели све од Баљана код Скопља. Сви су се мушкарци огаздили по печалби у Србији, Румунији и Америци. Јуди и коњи су јединствено осетили ово гостопримство и сувише многобројних гостију за ово не баш »поголемо« село.

Приликом прелаза разних баруштина и вода у готово потопљеној долини кичевској ЛПироћанци из трећег пука другог позива, преносе »таздаше« за 0.20 Дин!... Боже мој, што ти је пара!...

1. Новембар. По лепом времену, али путем страшно разливеним водама кретосмо се у 5.30 часова јутра из Цера са добијеним наређељем, да уђем у састав другог прекобројног пука. По наређењу помоћника начел ника штаба имао сам да законачим са батеријом у хану код села Жвање. У 9 часова у вече добих наређење из дивизије, да се са придодатим ми водом пијонира кренем у јутро у 6 часова и да се у селу Мреноге јавим Команданту бригаде. одређене за операције на десном крилу дивизије,

Још од јуче предвече од села Вирово, Церово, Бојиште чује се пушчана ватра турских аскера и виде се димови ових запаљених села. Тај правац Турци држе, јер изводи Битољу и његовој вези са Ресном,

Марић ми рече, јер карата даље за југ нисмо могли добити, да ћемо. сутра видети Преспанско језеро и јести чувеног гопешког качкаваља, у самом Гопешу.

2. Повембар. Једва стлтосмо у Мреноте, прелазећи преко брвана и стаза које су прокрчили наши пијонири, идући све десном обалом разливене Бојиште реке. Бригада се мало час кренула. Ја добих наређење,

== 49) ==