Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)

коленима, сва се деформише нарочито због лабавости штитова, који по истој ударају. Кључеви на штитовима су непрактични, јер се кваре. а тиме доприносе да штитови по опалењу спадају. Тако исто треба водити рачуна приликом маскирања топова, односно покривања штитова гранама, шашом и сноповима, јер при враћању цеви по опалењу то све наиђе између колевке и саоница и причињава прекид ватре и правилног функционисања повратника.

6. Новембар. Природно је, да. су оне синоћње турске ватре служиле Турцима као маска, јер су те ноћи одбацили ХПу предотражу код Ђавата и пред зору предузели одступање. ;

Зором кретосмо ка 'авату, сретнувши наше делове, које су се повлачили, Ја добих наређење да са батеријом заугмем одмах прихватли положај, али Командант бригаде, ппуковник Б, Јанковић који тада наиђе, крену све напред, те тако успесмо да откинемо 2—3000 турских пешака и нешто коњске коморе и врагимо их ка Битољу да се као заробљеници предаду. Добар део Џавид пашине војске успео је да се пробије ка Ресну, и то: артилерија и нешто пешадије са коњицом и колском комором друмом, а брдска артилерија и већи део пешадије од Кажана преко Перистера. опет ка Ресну. За ово њихово повлачење много им је помогао ПРрнлер: који поседнут доминираше цео положај нашега деснога одсека.

Многи су ме другови питали: како се то није могло трељу тетива“ Ево мога мишљења: 1. Положај, који је држао десни одсек, био је потпуно одвојен од наше дивизије, ангажоване већим делом на Облакову и Гопешу, 2. Снага према положају, који је био велики и за једну добру дивизију, сувише мала (непуна два батаљона пешадије и три брдска, топа). 3. Психичко стање нашег војника (питање о личној егзистенцији, знајући да је ту тако рећи свршетак рата, Чак су појединци знали и дискутовали границе наше сфере, због чега је морало попустити и морално стање). 4. Бригада, за коју је у почетку и био намењен овај задатак, можда би и успела у повољнијем решењу његовом. Да ли је ово моје мишљење правилно или не, молим меродавне и остале другове да ми не замере, а. вероватно је да ће се о овоме доцније и дискутовали,

Овога, 6. Новембра, радом је руководно сам Командант бригаде, ппуковник Јанковић. Природно је, да је одсек био појачан и пешадијом и са још два брдска топа, јер се са разлогом увидео његов значај као и веза са Црним врхом. Битољ је наш.

Циљеви овога дана били су одступајући пешачки делови и коњска, комора. Дејствовало се по топовима, јер су то растурени а са разних страна циљеви захтевали, Коњи нису појени већ пет дана, а 306, односно сено, нису добили седам дана.

7. Новембар. Заноћисмо код Ђавата, Ка Ресну и око њега још од јуче примећује се да су Турци изгубили главу због Преспанског језера. поред кога, треба бежати, У 5 час. јутра, ми још у шатору, тек свиће, а турски заштитнички топ нас поздрави шрапнелима на положају, наравно без дејства, а са обзиром велике даљине са које нас је тађао. Колоне им се свијају и одступају преко планине Петрине ка Охриду и поред језера ка Горици. Наређење ми стиже око 9 час, да се

=+2%