Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)

са батеријом кренем одмах ка Црном врху и уђем у деснокрилну колону која преко села Златара и Јанковца има да уђе у Ресан. При покрету колоне добих ватру турских пољских топова од села из долине поред језера, као и од ресанске касарне, од једне њихове брдске батерије. У 5 час. по подне наше трубе обзнањују улазак у Ресан (два батаљона и пет брдских топова). Ту чусмо да је овде јуче сахрањен погинули Фети паша. Са људима и парком заноћих у турској школи испред касарне, Од села Јанковца па друмом Ресну сусрећу нас поред Срба и Грци, певају неке њихове патриотске песме, пљескају рукама и вичу »Љив бил«!

8. Новембар. Синоћ а и јутрос чујемо неку топовску паљбу од језера. То Марић врши гонење, Батерија излази на положај више касарне, рекогносцира, се, предстражама утврђују одсеци и осматрају добивени рејони за сваку евентуалност. Батерија се враћа у кантонман, ЈЉуди и стока добро се хране, материјал се чисти, све се доводи у исправност, пишу се релације, требује се и подносе разни извештаји.

Од 9. до 12. Новембра. Кантонујемо у Ресну. Наравно, добро се одморисмо и ми и стока. Снабдесмо се, Администрација игра главну улогу, као и дотеривање у исправност. Наши пољаци стигоше, а УП. и ХУШ. пук са 2. дивизионом дунав, пољ. арт. пука одоше за Охрид. Дивизија је ојачана.

Изгинулим приредише парастос, на коме добар беседник, наш дивизијски прота, овелича њихова дела и направи јак утисак на препуну ресанску цркву: Срба, Грка па и Турака. Жене њихове прилазе официрима и изјављују саучешће. Наређење за покрет ка Охриду примљено је.

За ово време одмарања добијамо већ и наше новине. Интересантно је, да се кров разне дописе и фељтоне истичу епизоде и херојство појединаца, који су давно, још у почетку, као реконвалесценти отишли са бојнога поља. Јепо је износити храбра дела и остављати их потомству, али иде на уштрб морала код учасника кад се величају појединци, који то и не заслужују. Наговештавам, да мене лично при писању ових редова. није руководила завист, но само ивносим разговор вођен о томе, који је изазвао један напише, те зато забележих и ово у мој дневник. Бојим се, да на рачун запста многобројних наших хероја у овоме рату, не доживимо издања дописних карата апсолутно свакога од нас. Прост војник је тај, који све види и који најбоље уме да илуструје! При одликовању треба. такође обратити пажњу и не стварати завист,

13. Новембар. Друмом доста добро одржаним за Охрид кретосмо и стигосмо у 5 часа по подне у кантонман у село Доњи Косел пред Охрпдом.

За колоном иде и неколико фијакера са затвореницима из Ресна, које Турци пред рат похапсише. Код самог села Горњег Косела јак извор сумпорне воде. Охридско »кале« се пројектује кроз богату охридску равницу над охридским језером. Воде су се разлиле на све стране, осећа се тупност и благ климат по долини, док је Петрина над Охридом сва под снегом.

14. и 15. Новембар. Предањује се. Врше се кантонмански послови. Наравно да је за ручак била чорба са јегуљом из Охрида и пастрмка

__ 194 ==

а