Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)
веџбати код благајника, официре и подофицире, као и упознаваги их са администрацијом за мобилно и ратно доба,
Једном речју брдске батерије су све и сва. Зато им у миру дати.
прилике да се спреме за свој самосталан рад у рату. Дивизиони ин пукови су више административни органи и под њима је само тактички и наставни део у смислу упућивања и контроле.
= = =
Моја батерија. је прешла закључно са доласком у зимски кантонман у Тетово, дакле од 26. Септембра до 1. Децембра тек. године (одбивши шетања по положају и разна скретања са пута за бивак и кантонман) ско 900 км, За то време је угинуло и остало на путу 78 коња од поведених 195. У болници је лечено 19 а у команди 60. Добијена је попуна у 109 коња (са реквирираним). Утрошено је укупно са деташованим топом 628 шрапнела и 21 разорно зрно. Време за маршовање и рад било је већином лепо и угодно, наравно и поред најстрашнијег кога даје природа. са свима својим променама. Терен је био већином планински, стазе, шуме и шумарице (ове су најгоре за кретање), јаруге и воде (које су се већином и преко најразливенијих река, газиле).
За лекарску помоћ се јавило 136 људи, већином за време кантоновања, од којих су 10 пуштени на боловање до месец дана н свега, један умро од тифуса. Нико није рањен, ни погинуо, Један је свега био заробљен (управо залутао ка непријатељу).
Ред је био у батерији како на маршу тако и за време борбе примеран. Људи су храњени врло добро, свега три пута нису добили лебад. Коњи су трпели оскудицу једино у зоби, сена се налазило а хранили су се и сламом, и јармљеним кукурузом. Држава је добила у грдној економији, јер се нарочито за време операција, како људи тако и стока хранила пленом и храном коју су давали сами мештани.
Обућа је највише издала и у томе се трпела оскудица, (ја сам поцепао ђонове на државним чизмама за 25 дана).
Људима треба обратити нарочиту пажњу на ватре, јер ту највише сатиру и горе и чизме и шињеле. Материјал је без неких ситница, кало код топова тако и самара исправан. Испуцане чауре су све враћане техничком заводу на лаборисање. Официрима, подофицирима и редовима кадровцима је издата сва следујућа им плата. У рату су добили четворица за подпареднике а један за каплара,
Ето мога дневника, гарнираног појединим епизодама и мојим стручним опаскама. Ваљада ће моћи послужити, са оним што и остали другови — брђани — изнесу, да се као поуком из овога рата користе наши брђани, меродавни и наши следбеници и поколења,
На нову годину 1913.
Тетово (»Теки«).
Саре сени