Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)

Деветодневни ратни Зимски марш моје брдске | ___батерије. Од Тетова преко Дебра и Струге ва Елбасан — Фебруара 1913,

Колико припрема и какво осећање прожима топџију када се зими у миру комбинује батерија да окуша и опроба своју способност против тешкоћа, коју јој иставља снег, смет, вејавица, мраз и каљуга! О томе се товори и пре и после марша. Тешкоће се представљају немогућностима, последице промрзнавања и отпадања прстију, дају читав материјал за епизодице наших војничких доживљаја, И сви ти мирнодобски зимски маршеви трају или свега један или врло ретко неколико дана, под свима могућим, припремљеним, тако рећи удешеним извођењем. Природно је, да је ово све довољно да се одатле извлаче поуке, закључци, и да се озваниче под називом »Зимски маршеви«. Та искуства применили смо у стварности у овом нашем рату, и зато износимо зимски марш наше батерије по дневнику кога смо водили више делимично. Износимо га и го интересантности терена, препрека, доба године, количини снега и сме-

това, што и даје за право да га у пуном смислу назовемо правим ратним зимским маршом. |

123. Фебруар. Батерија је угодно смештена у зимском кантонману, у подножју саме Шаре планине, у тако рећи непосредном предграђу Тетова, у још ненапуштеном дервишком манастиру Теке. И људи и стока су лод кровом, Два месеца одмарају се, негују н греју, после завршеног, по њих замста, максималном штрападу, пређених око 900 км под борбама и свима теренским и атмосферским незгодама, освојених наших а овим ратом стечених тековина, По отвореном Пологу брише северац уз Вардар и заноси са снежног покровда од пола метра висине. Неверица нам, да остасмо овде већ два месеца. И поред свију угодности, сваки час св нестрпљиво очекује наређеље за покрет, Ми ћемо брђани добро запамтити свај рат. Тако рећи ништаван број брдских батерија разбуцан летео је од Голије, Копаоника и Врање до Битоља, Охрида, Шкумбе, Девола и од Црног врха до обале Јадранског мора,

Брђани су водили и пољску и брдску и градску војну! Онн су се и тукли и рушили и палили. Они су ти, пред којима је задрхтао и легло страшни Арнаутин, и осетио силину српске артилерије, почев од границе, па са свију могућих плапина Санџака и дотле непроходне, тако рећи, целе Албаније. Има ли планине, има ли села арнаутског по Сапџаку, Старој Србији, Македонији и Албанији све до реке бемени, а да није чуло одјек брдског нашег топа, који је објављивао славу и успех српске војске, који

= 55 = 3