Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)

коњске басамаке пуне леда, Најашили смо и сустигли наше вредне пијонире. Пуца секира и пијук, СОтоварујемо и одмарамо се. Крећемо понова, да наиђемо на нашу прекинуту стазу и одроњену у амбисе реке Радике. Стене се разбијају, прави се нова стаза, а батерија под теретом "стоји у теснацу са кога је страх погледати у лево на амбис од тридесет метара дубине, низ који дере, хуји и ломи се зелена Радика; десно припети смо уза страну, са које се као с неба отискује и снег и камен, и земља и дрво; напред однета и прекинута стаза; назад закрчило и не можеш се окренути, пи

Било је тренутака, када се од страха гледа само у земљу и преда, ве, а све оставља Богу и удесу !

И ако су живци, већ очеличени, постали неосетљиви, наиђоше тренутци после свију побројаних мука, кад опи поново оживише, раскравише се, да се згрозе и задрхте. У већ сам сумрак данашњега дана наста један простор, где се, по готово залеђеној рампи требало пребацити и сићи.у последње одмориште, у чијој се близини рачва пут за Жеировницу и манастир Ов. Јован Бигорски. Почело се са појединим натовареним коњима, увећавањем размака од 50—100 мет. Подупрта, већ трулим стаблима, поједина места које је Радика на јединој пролазној стази почела да откида, да би себи удесила што згодније корито правећи ужасно дубоке вирове, попустише, да понеко јадно кљусе са својим топовским делом оде ма дно вира. За час се разбистри, и ми гледамо где угинуло дуби, терет га прикљештио и бори се са водом недајући да нам однесе најдрагоценији део топа, без кога смо лишени читавог оруђа.

И сад настаје прилика, где се израз пожртвовање, осећај дужности, испољавају у пуном значењу те речи, Послуга са топа са својим топовођом хоће бесвесно да спасава своје знамење, свој топ. Њихови нераз-. двојни другови пешаци, који у топу овога рата гледају све, не изостају у пожртвовању. Одабрах неколико отреситијих топџија и једнога пешака, који зе трен ока прелетеше са оне стране Радике. Пешак се мало разкомоти и зарони у ледени и страшни вир Радике, држан од својих другова топџија, Замка је намештена, пешак је напољу а лешина коњска је већ на. обали, Терет је скинут — спасен. Капларским чином и звездицом поно-

сиће се овај неустрашиви јунак у његовом маленом сеоцету Пи рОТО ОГ округа!

Терет се после овога, случаја преноси рукама, коњи се придржавају за реп и заносе — преносе такође.

Мрак нас је већ захватио добро. Командант места из Жировнице јавља да је боље да се преноћи у манастиру, јер има више удобпости, а и успут је. Дубоко у ноћ пристизали су остављени људи поред изнемоглих и доцније угинулих коња, да терет донесу на рукама. Са великом муком оместисмо стоку под мало заклона манастирских, док све људство, подкрепљено врућим јелом, нађе топле и угодне собе под тремовима импозантне и: величанствене наше историјске и уметношћу богате ова свете обитељи. Нови љубазни настојник, наш поп и јуначина од Гара и Галдинника, угостио нас је све, свим оним што је манастир већ имао, ' >

=> ==